ШКОЛСКА 2023/2024. ГОДИНА
ШКОЛСКА 2018/2019. ГОДИНА
Замена улога учитељица/ учитељ - ученик
Ученици 4-1 заменили су своје улоге са учитељицом на часовима ПиД. Вук Вујасин обрађивао је магнетизам, Дуња Богатиновић светлост, а Драган Пауновић топлоту. У припреми часа ученици су се водили уџбеником и датим упутствима од стране наставника. Сав потребан материјал за огледе био је припремљен. Радило се у групама. Активност на часу је била веома велика, да ли због предавача или саме материје која се обрађивала остаће делом тајна :)
ОГЛЕДНИ ЧАС: ЕРАТОСТЕНОВО СИТО - КОРЕЛАЦИЈА ГЕОГРАФИЈА * МАТЕМАТИКА
Структура часа
Уводни део часа
Ученицима објашњавамо разлог оваквог часа. Кључно је да ученици схвате да предмети у школи нису строго подељени на своје области, већ да се на градиво једног предмета може надовезати други предмет. Тако се математика и географија надовезују на овом часу.
На табли је залепљен хамер са питањима на које ученици дају одговоре на почетку часа. Један од наставника записује одговоре. Ови одговори ће послужити да се провери колико су ученици надоградили своје знање.
На хамеру су исписана питања:
Да би још боље ученици схватили поступак мерења земље, наставник географије пушта 3Д анимацију о Ератостеновом доказу лоптастог облика Земље и мерење обима Земље из е – уџбеника са е – учионице.
Док наставник објашњава поступак, истовремено пушта 3Д анимацију о Ератостеновом поступку из е – уџбеника са е – учионице.
ПРИМЕР 1
Да ли је број 107 прост?
Како је 7•7=49, а 11•11=121 значи да треба да проверимо дељивост простим бројевима мањим од 11, тачније бројевима 2, 3, 5 и 7
- није паран, па није дељив са 2
- збир цифара није дељив са 3
- не завршава се на 0 или 5, па није дељив са 5
- није дељив са 7 јер при дељењу даје остатак 2 (15•7=105)
ПРИМЕР 2 Ератостен је израчунао да је обим земље _________ km. (очекујемо одговор ученика, 40000 km) Да ли је тај број прост или сложен?
(ДОМАЋИ) Наставник географије напомиње да је обим Земље 40009 km и да желимо да сазнамо да ли је тај број прост или сложен. Пошто је списак простих бројева који нам је потребан овде предуг остаје ученицима за домаћи да провере да ли је 40009 прост или сложен број. Наставник математике дели ученицима списак бројева са којима треба да поделе 40009. Домаћи је задат са циљем да се усаврши дељење са остатком јер је примећено да многи ученици имају проблем са овим доменом.
ДОМАЋИ - Да ли је 40009 дељив следећим бројевима: 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47, 53, 59, 61, 67, 71, 73, 79, 83, 89, 97, 101, 103, 107, 109, 113, 127, 131, 137, 139, 149, 151, 157, 163, 167, 173, 179, 181, 191, 193, 197 и 199?Упутство: Подели број 40009 са сваким од ових бројева. Уколико се свуда појави остатак при дељењу закључујемо да је број прост.
Завршни део часа
Провера усвојености садржаја кратким квизом коришћењем Kahoot кликера.
Наставници су унапред припремили питања, а ученици су упознати да је потребно да имају интернет и да ће у пару решавати следеће задатке. Потребно је да тачно и брзо одговоре на постављена питања и покажу да су схватили садржаје са часа.
Уводни део часа
Ученицима објашњавамо разлог оваквог часа. Кључно је да ученици схвате да предмети у школи нису строго подељени на своје области, већ да се на градиво једног предмета може надовезати други предмет. Тако се математика и географија надовезују на овом часу.
На табли је залепљен хамер са питањима на које ученици дају одговоре на почетку часа. Један од наставника записује одговоре. Ови одговори ће послужити да се провери колико су ученици надоградили своје знање.
На хамеру су исписана питања:
- Ко је Ератостен?
- Који су Ератостенови доприноси науци?
- Прости бројеви су...
- Сложени бројеви су...
- Наставник географије позива два ученика, чији је домаћи био да пронађу и науче нешто о Ератостеновом животу, да нам испричају шта су открили.
- Након приче о Ератостену, два ученика, уз наставникову помоћ, раде оглед којим се приказује како је Ератостен измерио обим Земље, а остали ученици одговарају наставнику на питања и закључују како је мерење обима могуће.
Да би још боље ученици схватили поступак мерења земље, наставник географије пушта 3Д анимацију о Ератостеновом доказу лоптастог облика Земље и мерење обима Земље из е – уџбеника са е – учионице.
- Након филма питамо ученике које су појмове у филму чули, а да су их учили у петом разреду.
Очекује се да ће неко од ученика поменути обим, кужницу, угао, паралелне праве... Ако не помену ове појмове, наставник их наводи да дају такав одговор. - Наставник математике пита ученике која наука проучава те појмове и закључујемо да је Ератостен био математичар и да ово градиво повезује математику и географију.
- Наставник математике наводи Ератостенов најзначајнији допринос математици - Ератостеново сито – поступак за „просејавање“ простих бројева и дели одштампану табелу са бројевима од 1 до 100 на којем ће ученици индивидуално применити Ератостенов поступак.
Док наставник објашњава поступак, истовремено пушта 3Д анимацију о Ератостеновом поступку из е – уџбеника са е – учионице.
- Наставник обучава ученике како да самостално провере да ли је неки број прост или сложен. Поступак се своди на проверу дељивости простим бројевима до оног простог броја који помножен самим собом даје најближи број или исти као тражени број.
ПРИМЕР 1
Да ли је број 107 прост?
Како је 7•7=49, а 11•11=121 значи да треба да проверимо дељивост простим бројевима мањим од 11, тачније бројевима 2, 3, 5 и 7
- није паран, па није дељив са 2
- збир цифара није дељив са 3
- не завршава се на 0 или 5, па није дељив са 5
- није дељив са 7 јер при дељењу даје остатак 2 (15•7=105)
ПРИМЕР 2 Ератостен је израчунао да је обим земље _________ km. (очекујемо одговор ученика, 40000 km) Да ли је тај број прост или сложен?
- Очекујемо одговор да је сложен јер се одмах закључује да је паран, па је дељив са 2; али је и дељив са 5 јер се завршава цифром 0. Уколико ученици кажу да је дељив са 10 прихватамо одговор, али скрећемо пажњу да мора делилац да буде ПРОСТ број, а број 10 је сложен.
(ДОМАЋИ) Наставник географије напомиње да је обим Земље 40009 km и да желимо да сазнамо да ли је тај број прост или сложен. Пошто је списак простих бројева који нам је потребан овде предуг остаје ученицима за домаћи да провере да ли је 40009 прост или сложен број. Наставник математике дели ученицима списак бројева са којима треба да поделе 40009. Домаћи је задат са циљем да се усаврши дељење са остатком јер је примећено да многи ученици имају проблем са овим доменом.
ДОМАЋИ - Да ли је 40009 дељив следећим бројевима: 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47, 53, 59, 61, 67, 71, 73, 79, 83, 89, 97, 101, 103, 107, 109, 113, 127, 131, 137, 139, 149, 151, 157, 163, 167, 173, 179, 181, 191, 193, 197 и 199?Упутство: Подели број 40009 са сваким од ових бројева. Уколико се свуда појави остатак при дељењу закључујемо да је број прост.
Завршни део часа
Провера усвојености садржаја кратким квизом коришћењем Kahoot кликера.
Наставници су унапред припремили питања, а ученици су упознати да је потребно да имају интернет и да ће у пару решавати следеће задатке. Потребно је да тачно и брзо одговоре на постављена питања и покажу да су схватили садржаје са часа.
ШКОЛСКА 2017/2018. ГОДИНА
Skype час научне секције: Упознајмо доктора биолошких наука, др Станка Стојилковића
“Свако мора да има упаљен фењер у глави. Да му светли дању и ноћу. Јер, ко не светли изнутра, тај не живи; фењер помаже да боље видимо лица, предмете, шта се догађа. Он помаже да одаберемо, нанижемо и сваку ситницу повежемо у слику, у плетиво; да у једном животу откријемо сто других. Без упаљеног фењера нема ни речи; нема приче у којој живот дише, јеца или се разлива од милине”
Борислав Станковић
Прича доктора биолошких наука, Станка Стојилковића је прича која је „упалила фењер“ за отварање странице на сајту школе „Реч бивших ученика“ и организовање првог skype часа научне секције са познатим и светски признатим научником који је пореклом каравуковчанин.
Смисао оваквог часа је да се деци наше школе отворе видици ка различитим занимањима, да ступе у контакт са научницима, који су стручњаци у својим областима, а седели су у истим клупама као и они. Ученици би требало да закључе да им није умањена прилика да остваре све што желе у животу, иако су ученици који иду у сеоску школу.
Овај час је организован на узрасту од петог до осмог разреда са ученицима научне секције. Научна секција предвиђена је за ученике свих узраста који показују изразите способности за истраживачки рад и посебна интересовања за науку. Секција се бави прошивањем знања ученика о математици, физици, хемији, биологији, географији, тачније науци уопштено, али има и шири значај, циљеве и задатке да мотивише и подстиче ученике на самосталан рад, да развија код ученика способност логичког мишљења, развија стваралачко и критичко мишљење, оспособљава ученике за самообразовање уз помоћ литературе, уопште да даровитим ученицима омогући испољавање и развијање њихових истраживачких способности. Задатак секције је да пробуди машту ученика и да подстакне ученике да истражују свет око себе, а најбољи начин за то је да виде и чују приче научника који су остварили своје снове.
Један од тих научника одлучио је да подели своју причу са нама пре skype часа:
„...Трагајући на мрежи за литературом Боре Станковића, доспео сам до wеб адресе Ваше основне школе и сазнао да она носи назив тог славног и мени драгог српског писца, који је тако надахнуто умео да се користи врањанским дијалектом. Пажљиво сам прегледавао страницу по страницу и запрепастио се колико тога је остало сачувано у мом сећању о животу и школовању у Каравукову. То је и повод мом јављању.
Ја сам Станко С. Стојилковић; рођен сам у Каравукову 25. августа 1950. године од оца Стамена и мајке Ане. Живели смо у улици Иве Лоле Рибара број 19, која се још увек тако зове. 1957. године сам кренуо у први разред, а учионица ми је била у згради Црвеног крста у улици Жарка Зрењанина. Учитељ ми је био господин Аца Станковић. Пети разред сам завршио у тада довршеној згради на углу Жарка Зрењанина и Маршала Тита, тј. сада Прохора Пчињског. Разредни старешина ми је био наставник географије господин Ратко Ристић. 1962. године моја породица се преселила у Сомбор, где сам завршио основну и средњу медицинску школу. Памтим како су се деца у почетку смејала мом врањанском говору и никако нису разумела како неко ко не уме правилно да говори српски је истоврермено и најбољи ђак у школи. Потом сам студирао биологију на Природно-математичком факултету у Новом Саду и након дипломирања добио посао асистента на Катедри за физиологију. Магистрирао сам на Природно-математичком факултету у Београду, где сам и служио војни рок. Докторирао сам у Новом Саду и постао доцент 1983. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду. 1985. године сам отишао на последокторске студије у САД, Вашингтон, у највећу биомедицинску истраживачку установу на свету звану Национални институти за здравље (40.000 запослених, годишњи буџет 48 милијарди долара). Након три године рада, добио сам унапређење, а 1992. године сам постао шеф Лабораторије за ћелијске гласнике, први и још увек једини Србин који је добио лабораторију у тој установи (https://science.nichd.nih. gov/confluence/display/scs/Personnel). 2003. године сам изабран у Српску академију наука и уметности (http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1305), а 2010. године сам добио почасни докторат у Новом Саду, поводом 50 година постојања Универзитета.
Још увек радим и надам се да ће ме здравље послужити да могу да довршим истраживачку причу коју сам започео 1974. године. До сада сам објавио око 240 научних радова и 35 књига. Моји радови су близу 10.000 пута цитирани од стране других научника који се баве сличном проблематиком (http://scholar.google.com/citations?hl=en&user=PDVzbDUAA AAJ). Крајем децембра 2017. године је изашао чланак у Недељнику, у коме тврде да сам међу првих 10 научника из Србије по цитираности, а први међу биолозима. Важније од тога, по подацима моје установе, већ 15 година спадам у врх (првих 2%) научника у свету, што је предуслов да се сачува радно место у овој установи.
Нисам заборавио одакле сам поникао. Моја истраживачка лабораторија је увек била отворена за људе из Србије. До сада је 15 истраживача из Србије завршило своје последокторске студије у мојој лабораторији, уз двадесетак студената који су неко време били моји гости. Сарађујем са Универзитетима у Новом Саду и Београду. Редовно посећујем Сомбор, где имам доста пријатеља. Једино сам изгубио везу са својим родним Селом и људима који ту живе.
У годинама старости (или младости) сам када ми се све чесће враћају слике из детињства и када покушавам да разјасним себи шта је то што сам понео из Каравукова, што ми је помогло да отворим врата која су остала затворена многим другима из мог окружја. У тим саморазмишљањима, увек завршим са закључком да своју креативност дугујем Селу и Школи. У моје време Каравуково са својом Школом је заиста били права средина за одрастање, а ратарска логика живота добра основа за разумевање природе и усмерење ка природним наукама.
Након 40 година одсуства, био сам у Каравукову током 2016. године. Провео сам дан шетајући улицама које сам препознавао, као и велики број објеката. Људи су се окретали за мном и ја за њима, али за разлику од Села, њих нисам препознавао. Доспео сам до куће у којој сам рођен и њен садашњи власник ме је љубазно позвао да проведем неко време у дворишту у ком сам одрастао. Видео сам и Школу споља и пожелео сам да је посетим али безуспешно. Силно ме је растужила чињеница да се моје Село умањило и да је запуштеније него када сам ја био дете. Побојао сам се да можда није нестала та магија малог места са великом Школом.
Стога Вам се јављам са жељом да васпоставим однос са Селом и са Школом и да својим примером и искуством помогнем да се та магија одржи и да још много Ваших ученика храбро закораче у живот и у свет и остваре све оно о чему су сањали под ведрим Каравуковским небом пуним звезда. Надам се скорој посети Србији и да ће бити слободног времена да дођем до Села. Прегледавајући овај Ваш wеб сајт, дошао сам до закључка да ми не треба веза да бих закорачио у школско двориште и ушао у учионицу где сам био ђак задивљен великом географском мапом света на зиду као путоказу шта треба у животу радити.
Срдачно Ваш,
Станко Стојилковић, PhD“
Након овог писма упућеног на електронску пошту школе, наставници који воде научну секцију одлучили су да је добро да ученици секције лично, путем Skype позива, упознају овог цењеног научника. Убрзо потом, час је организован на обострано задовољство.
Први час био је час упознавања и првог предавања путем интернета које су ученици наше школе имали прилику да чују. Час је био конципиран да ученици постављају питања и на тај начин активно и спонтано учествују у предавању, самим тим одређујући ток часа.
Наш предавач је ученицима причао о теми свог дипломског рада, о одласку у Америку, о свом послу, а већи део разговора се сводио на објашњење када дечаци постају дечаци, а када девојчице постају девојчице. Причом о хормонима и хромозомима, др Станко је подстакао ученике да након часа имају бројна питања о ендокринологији.
Евалуација часа показала је да 26 ученика од 30 који су присуствовали часу процењују да је час био врло занимљив и да једва чекају следећи skype час.
Борислав Станковић
Прича доктора биолошких наука, Станка Стојилковића је прича која је „упалила фењер“ за отварање странице на сајту школе „Реч бивших ученика“ и организовање првог skype часа научне секције са познатим и светски признатим научником који је пореклом каравуковчанин.
Смисао оваквог часа је да се деци наше школе отворе видици ка различитим занимањима, да ступе у контакт са научницима, који су стручњаци у својим областима, а седели су у истим клупама као и они. Ученици би требало да закључе да им није умањена прилика да остваре све што желе у животу, иако су ученици који иду у сеоску школу.
Овај час је организован на узрасту од петог до осмог разреда са ученицима научне секције. Научна секција предвиђена је за ученике свих узраста који показују изразите способности за истраживачки рад и посебна интересовања за науку. Секција се бави прошивањем знања ученика о математици, физици, хемији, биологији, географији, тачније науци уопштено, али има и шири значај, циљеве и задатке да мотивише и подстиче ученике на самосталан рад, да развија код ученика способност логичког мишљења, развија стваралачко и критичко мишљење, оспособљава ученике за самообразовање уз помоћ литературе, уопште да даровитим ученицима омогући испољавање и развијање њихових истраживачких способности. Задатак секције је да пробуди машту ученика и да подстакне ученике да истражују свет око себе, а најбољи начин за то је да виде и чују приче научника који су остварили своје снове.
Један од тих научника одлучио је да подели своју причу са нама пре skype часа:
„...Трагајући на мрежи за литературом Боре Станковића, доспео сам до wеб адресе Ваше основне школе и сазнао да она носи назив тог славног и мени драгог српског писца, који је тако надахнуто умео да се користи врањанским дијалектом. Пажљиво сам прегледавао страницу по страницу и запрепастио се колико тога је остало сачувано у мом сећању о животу и школовању у Каравукову. То је и повод мом јављању.
Ја сам Станко С. Стојилковић; рођен сам у Каравукову 25. августа 1950. године од оца Стамена и мајке Ане. Живели смо у улици Иве Лоле Рибара број 19, која се још увек тако зове. 1957. године сам кренуо у први разред, а учионица ми је била у згради Црвеног крста у улици Жарка Зрењанина. Учитељ ми је био господин Аца Станковић. Пети разред сам завршио у тада довршеној згради на углу Жарка Зрењанина и Маршала Тита, тј. сада Прохора Пчињског. Разредни старешина ми је био наставник географије господин Ратко Ристић. 1962. године моја породица се преселила у Сомбор, где сам завршио основну и средњу медицинску школу. Памтим како су се деца у почетку смејала мом врањанском говору и никако нису разумела како неко ко не уме правилно да говори српски је истоврермено и најбољи ђак у школи. Потом сам студирао биологију на Природно-математичком факултету у Новом Саду и након дипломирања добио посао асистента на Катедри за физиологију. Магистрирао сам на Природно-математичком факултету у Београду, где сам и служио војни рок. Докторирао сам у Новом Саду и постао доцент 1983. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду. 1985. године сам отишао на последокторске студије у САД, Вашингтон, у највећу биомедицинску истраживачку установу на свету звану Национални институти за здравље (40.000 запослених, годишњи буџет 48 милијарди долара). Након три године рада, добио сам унапређење, а 1992. године сам постао шеф Лабораторије за ћелијске гласнике, први и још увек једини Србин који је добио лабораторију у тој установи (https://science.nichd.nih. gov/confluence/display/scs/Personnel). 2003. године сам изабран у Српску академију наука и уметности (http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1305), а 2010. године сам добио почасни докторат у Новом Саду, поводом 50 година постојања Универзитета.
Још увек радим и надам се да ће ме здравље послужити да могу да довршим истраживачку причу коју сам започео 1974. године. До сада сам објавио око 240 научних радова и 35 књига. Моји радови су близу 10.000 пута цитирани од стране других научника који се баве сличном проблематиком (http://scholar.google.com/citations?hl=en&user=PDVzbDUAA AAJ). Крајем децембра 2017. године је изашао чланак у Недељнику, у коме тврде да сам међу првих 10 научника из Србије по цитираности, а први међу биолозима. Важније од тога, по подацима моје установе, већ 15 година спадам у врх (првих 2%) научника у свету, што је предуслов да се сачува радно место у овој установи.
Нисам заборавио одакле сам поникао. Моја истраживачка лабораторија је увек била отворена за људе из Србије. До сада је 15 истраживача из Србије завршило своје последокторске студије у мојој лабораторији, уз двадесетак студената који су неко време били моји гости. Сарађујем са Универзитетима у Новом Саду и Београду. Редовно посећујем Сомбор, где имам доста пријатеља. Једино сам изгубио везу са својим родним Селом и људима који ту живе.
У годинама старости (или младости) сам када ми се све чесће враћају слике из детињства и када покушавам да разјасним себи шта је то што сам понео из Каравукова, што ми је помогло да отворим врата која су остала затворена многим другима из мог окружја. У тим саморазмишљањима, увек завршим са закључком да своју креативност дугујем Селу и Школи. У моје време Каравуково са својом Школом је заиста били права средина за одрастање, а ратарска логика живота добра основа за разумевање природе и усмерење ка природним наукама.
Након 40 година одсуства, био сам у Каравукову током 2016. године. Провео сам дан шетајући улицама које сам препознавао, као и велики број објеката. Људи су се окретали за мном и ја за њима, али за разлику од Села, њих нисам препознавао. Доспео сам до куће у којој сам рођен и њен садашњи власник ме је љубазно позвао да проведем неко време у дворишту у ком сам одрастао. Видео сам и Школу споља и пожелео сам да је посетим али безуспешно. Силно ме је растужила чињеница да се моје Село умањило и да је запуштеније него када сам ја био дете. Побојао сам се да можда није нестала та магија малог места са великом Школом.
Стога Вам се јављам са жељом да васпоставим однос са Селом и са Школом и да својим примером и искуством помогнем да се та магија одржи и да још много Ваших ученика храбро закораче у живот и у свет и остваре све оно о чему су сањали под ведрим Каравуковским небом пуним звезда. Надам се скорој посети Србији и да ће бити слободног времена да дођем до Села. Прегледавајући овај Ваш wеб сајт, дошао сам до закључка да ми не треба веза да бих закорачио у школско двориште и ушао у учионицу где сам био ђак задивљен великом географском мапом света на зиду као путоказу шта треба у животу радити.
Срдачно Ваш,
Станко Стојилковић, PhD“
Након овог писма упућеног на електронску пошту школе, наставници који воде научну секцију одлучили су да је добро да ученици секције лично, путем Skype позива, упознају овог цењеног научника. Убрзо потом, час је организован на обострано задовољство.
Први час био је час упознавања и првог предавања путем интернета које су ученици наше школе имали прилику да чују. Час је био конципиран да ученици постављају питања и на тај начин активно и спонтано учествују у предавању, самим тим одређујући ток часа.
Наш предавач је ученицима причао о теми свог дипломског рада, о одласку у Америку, о свом послу, а већи део разговора се сводио на објашњење када дечаци постају дечаци, а када девојчице постају девојчице. Причом о хормонима и хромозомима, др Станко је подстакао ученике да након часа имају бројна питања о ендокринологији.
Евалуација часа показала је да 26 ученика од 30 који су присуствовали часу процењују да је час био врло занимљив и да једва чекају следећи skype час.
Угледни час, школска 2016/2017.
КОРЕЛАЦИЈА: КАЛИГРАФСКА СЕКЦИЈА И СПОРТСКА ВАННАСТАВНА АКТИВНОСТ- АЕРОВИК И ФИТНЕС ЗА СВЕ
Огледни час је реализован 10. новембра 2016. године за време шестог школског часа у просторијама фискултурне сале ОШ „Бора Стзанковић“ у Каравукову. Реализатори огледног часа биле су наставница српског језика, Марија Бјељац, наставница физичког , Јелена Игњатић, а сарадник је била педагог, Маријана Ђукић.
Угледни час научне секције, школска 2015/2016.
29.02.2016.
Дејан Стојковић, Данијела Стаменковић и Ивана Антић одржали су угледни час научне секције који приказује реализацију интегративне наставе.
Дејан Стојковић, Данијела Стаменковић и Ивана Антић одржали су угледни час научне секције који приказује реализацију интегративне наставе.
Час народне традиције, школска 2015/2016. година
Одељење I - 1
Наставна јединица: Јела наших предака
Наставна јединица: Јела наших предака
Школска 2014/2015. година
Друштвена мрежа за учење
Шта је Едмодо?
Едмодо је друштвена мрежа за учење и сигурна платформа на којој наставници/е и ученици/е могу да комуницирају и сарађују. Она има веома сигуран интерфејс, јер је затворена мрежа. И наставници/е и ученици/е могу да деле своје белешке, линкове, датотеке и ресурсе једни/е са другима. Ученицима/ама је ова мрежа привлачна због тога што подсећа не Фејсбук, а заправо служи за учење. Наставници/е овде могу да постављају коментаре, задатаке, оцене, подсетнике, да спроводе анкете или деле информације о догађајима. Ученици/е могу да учествују у дискусијама, решавају домаће задатаке, погледају оцене и комуницирају са наставником/цом. Информације су лако доступне и брзо се преносе, чиме се добија време за циљане наставне активности.
Зашто је Едмодо јединствен?
У односу на друге веб алате и мреже Едмодо је безбедна, затворена мрежа. Наставници/е и родитељи могу да буду сигурни/е да деца неће ступити у интеракцију са странцима.
Едмодо је привлачан ученицима/ама због тога што има алатке које користе и остале друштвене мреже, као што су Фејсбук, Твитер и Блогер. Едмодо мрежа слична је Фејсбуку по интерфејсу који користи. Користећи ову мрежу, ученици/е могу да учествују у дискусијама (као на Твитеру) и да објављују своје радове (као и на Блогеру).
Како функционише Едмодо?
Наставници/е ће на овој мрежи, у домену „Креативно перо”, отворити своје налоге. Ученици/е ће моћи да им се придруже пошто им наставници/е доделе приступне шифре (сваки разред имаће своју шифру). Ученици/е не морају да уносе никакве личне податке, чак не морају да имају ни електронску пошту, односно имејл, што ову мрежу чини веома безбедном.
Наставници/е могу да креирају подгрупе. По завршетку пројекта, ове подгрупе могу бити затворене. Нове се отварају на почетку новог пројекта.
За већину ученика/ца укључивање на Едмодо неће бити непознаница. За оне ретке који нису имали прилике да користе друштвене мреже, такође неће бити већих проблема. Ученици/е треба да знају да на овој мрежи могу да „предају” свој домаћи задатак и виде своје оцене. Могу да се обрате наставнику/ци директно, да кажу да неће бити у могућности да похађају наставу, да поставе питање у вези са градивом или да учествују у дискусијама на мрежи. Њихове идеје, белешке и поруке чуваће се у затвореној мрежи тако да ученици/е не морају да брину о нежељеној пажњи или коментарима странаца.
Коришћење Едмода повећана ефикасност учења у учионици и нуди широк спектар алата за вршњачко учење, учење кроз сарадњу, диференцирану наставу. Бит Едмодо мреже је што она омогућава хибридно учење које обухвата учење на даљину, учење сопственим темпом и учење „лицем у лице”.
www.edmodo.com
Едмодо је друштвена мрежа за учење и сигурна платформа на којој наставници/е и ученици/е могу да комуницирају и сарађују. Она има веома сигуран интерфејс, јер је затворена мрежа. И наставници/е и ученици/е могу да деле своје белешке, линкове, датотеке и ресурсе једни/е са другима. Ученицима/ама је ова мрежа привлачна због тога што подсећа не Фејсбук, а заправо служи за учење. Наставници/е овде могу да постављају коментаре, задатаке, оцене, подсетнике, да спроводе анкете или деле информације о догађајима. Ученици/е могу да учествују у дискусијама, решавају домаће задатаке, погледају оцене и комуницирају са наставником/цом. Информације су лако доступне и брзо се преносе, чиме се добија време за циљане наставне активности.
Зашто је Едмодо јединствен?
У односу на друге веб алате и мреже Едмодо је безбедна, затворена мрежа. Наставници/е и родитељи могу да буду сигурни/е да деца неће ступити у интеракцију са странцима.
Едмодо је привлачан ученицима/ама због тога што има алатке које користе и остале друштвене мреже, као што су Фејсбук, Твитер и Блогер. Едмодо мрежа слична је Фејсбуку по интерфејсу који користи. Користећи ову мрежу, ученици/е могу да учествују у дискусијама (као на Твитеру) и да објављују своје радове (као и на Блогеру).
Како функционише Едмодо?
Наставници/е ће на овој мрежи, у домену „Креативно перо”, отворити своје налоге. Ученици/е ће моћи да им се придруже пошто им наставници/е доделе приступне шифре (сваки разред имаће своју шифру). Ученици/е не морају да уносе никакве личне податке, чак не морају да имају ни електронску пошту, односно имејл, што ову мрежу чини веома безбедном.
Наставници/е могу да креирају подгрупе. По завршетку пројекта, ове подгрупе могу бити затворене. Нове се отварају на почетку новог пројекта.
За већину ученика/ца укључивање на Едмодо неће бити непознаница. За оне ретке који нису имали прилике да користе друштвене мреже, такође неће бити већих проблема. Ученици/е треба да знају да на овој мрежи могу да „предају” свој домаћи задатак и виде своје оцене. Могу да се обрате наставнику/ци директно, да кажу да неће бити у могућности да похађају наставу, да поставе питање у вези са градивом или да учествују у дискусијама на мрежи. Њихове идеје, белешке и поруке чуваће се у затвореној мрежи тако да ученици/е не морају да брину о нежељеној пажњи или коментарима странаца.
Коришћење Едмода повећана ефикасност учења у учионици и нуди широк спектар алата за вршњачко учење, учење кроз сарадњу, диференцирану наставу. Бит Едмодо мреже је што она омогућава хибридно учење које обухвата учење на даљину, учење сопственим темпом и учење „лицем у лице”.
www.edmodo.com
Од другог полугодишта школске 2014/2015. године наставници наше школе користе друштвену мрежу Едмодо у настави, а учитељица Данијела Стаменковић је примену те мреже демонстрирала угледним часом додатне наставе из предмета ПРИРОДА И ДРУШТВО.