ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
Основна школа "Бора Станковић" у Каравукову почела је са радом јануара 1945. године. Школа је почела рад са 6 ученика. Међутим решење ГНООВ о отварању школе донето је 13. марта 1945. године. Прва учитељица била је из села, Шефер Љубица. Школа је почела са малим бројем ученика, јер нови становници из Врањског краја нису још били пристигли, а стари су због ратне кривице напустили село.
Досељавањем колониста крајем 1945. и почетком 1946. године у Каравукову, настала је потреба и покренута иницијатива за упис досељене деце у школу. Упис ове деце је био врло деликатан, јер се радило о деци која су пропустила 4 година школовања. Био је један број деце која су пре рата ишла у школу, па прекинула школовање; један број деце је зе време рата требао да крене у школу, а није и један број деце којима је било време за полазак у школу. Пре почетка наставе било је потребно распоредити ученике у одговарајуће разреде. Како ученици нису имали сведочанства морала је бити примењена мала провера знања. У разредима се нашло чак и по три годишта деце. Међутим, био је један број деце прерасле за школу, па су организовани убрзани курсеви, да би завршили 4 разреда основне школе.
1946. године био је 391 уписан ученик.
Први директор био је Јован Ћурчин. Школска настава почела је у 3 постојеће зграде и то: у згради на углу улица М. Тита и Ж. Зрењанина у центру, која је саграђена 1904. године. Затим, у згради на углу улица М. Тита и Св. Милетића, која је саграђена 1908. године и у згради иза цркве на углу у улици Ж. Зрењанина.
Ову прву школску зграду и стан за учитеља саградила је католичка црква 1891. године.
Настава у школи почела је у отежаним условима, јер није било довољно уџбеника, свезака, оловака, дрвених школских клупа, огрева. Осим несташица, ученици су били мршави, слабо одевени и обувени.
Много је недостајало, али није недостајало воље за напретком. Ова воља прожимала је вредну екипу просветних радника и школску децу која су била жељна знања и учења.
Прву екипу просветних радника која је била заслужна за успешан почетак наставног рада чинили су: Јован Ћурчин, Љубомир и Ана Кескеновић, Љубица Шефер, Александар и Стојанка Марић, Ивица и Ружица Стојшић, Драго и Босиљка Манојловић, Љубинка Михајиловић, Драгица Драгин, Милица Протић и други.
Године 1946. донет је закон о седмогодишњем општем образовању. На основу закона, Месни народни одбор донео је одлуку марта 1947. године о оснивању прогимназије у Каравукову. Одмах је 1. септембра 1947.године уписано два одељења доспелих ђака у прогимназију. Настава за њих држана је у ватрогасном дому. Школске 1949/50 године прва генерација ђака завршила је прогимназију и тада прогимназија престаје са радом, односно прераста у осмогодишњу школу.
1951. године било је 912 уписаних ученика. Број ученика у одељењима кретао се око 40, школа је радила у две смене.
Школа је морала да се проширује, па је зграда у улици Ж. Зрењанина 44 адаптирана и обезбеђено је 4 учионица. Затим је адаптирана зграда Црвеног Крста у улици Ж. Зрењанина, у којој је обезбеђено такође 4 учионица. Недуго потом, продужена је школа у центру и дограђен је спрат. Сала ватрогасног дома коришћена је као учионица, зграда старе општине прилагођена је за три учионице, као и зграда народног фронта у улици М. Тита 73 при чему су адаптиране две учионице, радионица и ђачка кухиња.
У периоду 1964 - 71. године изграђено је 12 учионица и 4 кабинета, чиме су заокружене 22 учионице на једном месту, затим је изграђена спортска сала са потребним радионицама, потом игралиште за мале спортове и саобраћајно васпитање ученика, библиотека са читаоницом, простор за продужени боравак и школска кухиња.
Просветни радници радили су неуморно, у две смене у 7 међусобно удаљених зграда, у 24 учионица, при чему су пешачили по блатњавим тротоарима, уз то су често становали у хладним становима и хранили се где и како су стигли.
Поједини родитељи нису хтели да шаљу децу у школу, па су просветни радници морали одлазити код родитеља да их убеђују да пошаљу децу у школу.
Може се рећи да је школа у Каравукову некад, а и сада, била расадник школованих људи који су по завршетку школе, због немогућности запошљавања у селу, одлазили у веће центре широм земље.
Врло је тешко доћи до тачног податка о броју, али се процењује да је више од 250 особа завршило више школе, факултете и академије. Између њих је више доктора наука, магистра и професора факултета.
Школа у Каравукову је у почетку носила назив Основна Школа "Каравуково" , 1956. промењен је назив у Основна осмогодишња школа " Каравуково".
1962. године школа мења своје име у Основна школа "Бора Станковић" Каравуково.
Досељавањем колониста крајем 1945. и почетком 1946. године у Каравукову, настала је потреба и покренута иницијатива за упис досељене деце у школу. Упис ове деце је био врло деликатан, јер се радило о деци која су пропустила 4 година школовања. Био је један број деце која су пре рата ишла у школу, па прекинула школовање; један број деце је зе време рата требао да крене у школу, а није и један број деце којима је било време за полазак у школу. Пре почетка наставе било је потребно распоредити ученике у одговарајуће разреде. Како ученици нису имали сведочанства морала је бити примењена мала провера знања. У разредима се нашло чак и по три годишта деце. Међутим, био је један број деце прерасле за школу, па су организовани убрзани курсеви, да би завршили 4 разреда основне школе.
1946. године био је 391 уписан ученик.
Први директор био је Јован Ћурчин. Школска настава почела је у 3 постојеће зграде и то: у згради на углу улица М. Тита и Ж. Зрењанина у центру, која је саграђена 1904. године. Затим, у згради на углу улица М. Тита и Св. Милетића, која је саграђена 1908. године и у згради иза цркве на углу у улици Ж. Зрењанина.
Ову прву школску зграду и стан за учитеља саградила је католичка црква 1891. године.
Настава у школи почела је у отежаним условима, јер није било довољно уџбеника, свезака, оловака, дрвених школских клупа, огрева. Осим несташица, ученици су били мршави, слабо одевени и обувени.
Много је недостајало, али није недостајало воље за напретком. Ова воља прожимала је вредну екипу просветних радника и школску децу која су била жељна знања и учења.
Прву екипу просветних радника која је била заслужна за успешан почетак наставног рада чинили су: Јован Ћурчин, Љубомир и Ана Кескеновић, Љубица Шефер, Александар и Стојанка Марић, Ивица и Ружица Стојшић, Драго и Босиљка Манојловић, Љубинка Михајиловић, Драгица Драгин, Милица Протић и други.
Године 1946. донет је закон о седмогодишњем општем образовању. На основу закона, Месни народни одбор донео је одлуку марта 1947. године о оснивању прогимназије у Каравукову. Одмах је 1. септембра 1947.године уписано два одељења доспелих ђака у прогимназију. Настава за њих држана је у ватрогасном дому. Школске 1949/50 године прва генерација ђака завршила је прогимназију и тада прогимназија престаје са радом, односно прераста у осмогодишњу школу.
1951. године било је 912 уписаних ученика. Број ученика у одељењима кретао се око 40, школа је радила у две смене.
Школа је морала да се проширује, па је зграда у улици Ж. Зрењанина 44 адаптирана и обезбеђено је 4 учионица. Затим је адаптирана зграда Црвеног Крста у улици Ж. Зрењанина, у којој је обезбеђено такође 4 учионица. Недуго потом, продужена је школа у центру и дограђен је спрат. Сала ватрогасног дома коришћена је као учионица, зграда старе општине прилагођена је за три учионице, као и зграда народног фронта у улици М. Тита 73 при чему су адаптиране две учионице, радионица и ђачка кухиња.
У периоду 1964 - 71. године изграђено је 12 учионица и 4 кабинета, чиме су заокружене 22 учионице на једном месту, затим је изграђена спортска сала са потребним радионицама, потом игралиште за мале спортове и саобраћајно васпитање ученика, библиотека са читаоницом, простор за продужени боравак и школска кухиња.
Просветни радници радили су неуморно, у две смене у 7 међусобно удаљених зграда, у 24 учионица, при чему су пешачили по блатњавим тротоарима, уз то су често становали у хладним становима и хранили се где и како су стигли.
Поједини родитељи нису хтели да шаљу децу у школу, па су просветни радници морали одлазити код родитеља да их убеђују да пошаљу децу у школу.
Може се рећи да је школа у Каравукову некад, а и сада, била расадник школованих људи који су по завршетку школе, због немогућности запошљавања у селу, одлазили у веће центре широм земље.
Врло је тешко доћи до тачног податка о броју, али се процењује да је више од 250 особа завршило више школе, факултете и академије. Између њих је више доктора наука, магистра и професора факултета.
Школа у Каравукову је у почетку носила назив Основна Школа "Каравуково" , 1956. промењен је назив у Основна осмогодишња школа " Каравуково".
1962. године школа мења своје име у Основна школа "Бора Станковић" Каравуково.
Текст о историјату школе преузет из књиге
Каравуково
- људи, догађаји, време -
аутора Петра Стојилковића, 2002.
Каравуково
- људи, догађаји, време -
аутора Петра Стојилковића, 2002.
30. марта 2012. наша школа прославила је 50 година под именом "Бора Станковић". Детаље са прославе можете погледати на сајту Каравукова кликом на следећи линк:
|
Колектив ОШ “Бора Станковић“, школска 1980/81. године
Стоје: Љ. Ристић, Ј. Бенка, С. Цветковић, Д. Ћатић, Ђ. Радуловић, М. Калић, Ј. Милојковић, Р. Стоименов, Д. Радуловић, Б. Калић, С. Милојковић
Седе лево : Александар Станковић, Б. Тасић, Ј. Тасковић
Седе десно: В. Младеновић, Б. Бенка, С. Тасић, С. Димитријевић
СЛИКЕ ПРЕУЗЕТЕ СА САЈТА WWW.KARAVUKOVO.COM